pisanje, moja razmisljanja, zivotne teme, proza, priče, mirjana manojlovic pisac
Ima nešto u toj srpskoj psihi što prosto ne dozvoljava da se po povratku s mora osetiš sretno, prijatno i lepo. Ne pamtim kada mi je neko rekao- jao što lepo izgledaš, baš si taman pocrnela, kako vam je bilo, ili npr dobro je da si uopšte pocrnela pošto imaš malo dete, znam kako ti […]
Pogledaj →
Leta detinjstva devedesetih u Budvi Leti smo se „selili“ na još jednu lokaciju. Posle planinskog sela, a nekada i pre, odlazili bismo kod strica u Budvu. Izgled mog života i života strica u Budvi izgledali su bukvalno kao nebo i zemlja. Nikada neću zaboraviti onaj uzbuđeni osećaj u stomaku kada posle puuno sati vožnje naš […]
Pogledaj →
-Jedan sasvim običan komšiluk- Imam tu jednu babu komšinicu od preko puta, baba Nadu, neobično prodornog pogleda zelenih očiju, nonšalatnog držanja i stava nekako kao da ti je baš ona rođena baba ili kakva bliža rodbina. Pregurala je razne operacije i dalje je aktivna, brza i odsečna. Imaš utisak da je zadužena da te kontroliše […]
Pogledaj →
(Posvećeno mojoj baki Milici) Da, Sve čari imena Mirjana, ili Za sve Mire i NeMire, ili Sve Mirjane su žene zmajevi, ili Svi nadimci imena Mirjana, ili Nije svaka Mirjana – Mira, naslovi se sami ređaju od sebe, ali ja bih nešto drugo da vam pričam. Niko me nikada u mojoj mačvansko-crnogorskoj porodici nije zvao Mira. […]
Pogledaj →
Volim da osećam. O inspiraciji, umetničkim dušama, iskri i stvaranju. Sada već retko dobijem taj osećaj, tako dubok i tako jak. Taj unutrašnji poziv koji te fizički zaustavi na jedno osamljeno mesto, a psihički lansira u svet između neba i zemlje. Svet svakog pesnika. Svet svakog umetnika. Svet svake duboke duše. Svet gde se ne hoda, […]
Pogledaj →
Frrćoklini biznis saveti i novogodišnja zahvalnost Hteli ili ne kraj godine nas uvek natera da se osvrnemo. Nemamo vremena, pa ipak, sa prvom tišinom preslišamo se brzo, jesmo li pred sobom bili ispravni ili nam je neki gorak ukus ostao u ustima. Kome sve treba da zahvalimo, ko nas je oduševio, ko pomogao, ko samo radio […]
Pogledaj →
Dok okrenusmo krug već je decembar i za koji dan eto i nje, Nove Godine. Jurimo. Non stop jurimo. Ta Nova Godina nam se čini kao ona litica ravne ploče Zemlje koju neki zamišljaju ka kojoj klizimo. Kao neka granica do koje sve moramo stići, sve završiti. Sve će potom da se zbroji, proceni, sračuna, a ponešto […]
Pogledaj →
Bacila si nam sneg u lice onako radosno kao dete zajapurenih obraza presavijeno od bezbrižnog smeha. Častila si nam zaboravljenu saksiju cveća kristalima leda po listovima i baš te zabavlja što čak i zveckaju pri prvoj promaji. Ili zvekeću, briga tebe. Misliš da izgledaju baš de lux ovako zeleni pod ledom. Zamaglila si nam prozore, […]
Pogledaj →
Ne znam šta je u pitanju, da li magičnost fotografije prvog sumraka i kontrasta plave i narandžaste boje i bele boje snega, da li potreba za iskričavim šljokičastim detaljima, da li pulsirajuće žmirkanje lampiona, ili poljubac iznad od inja mokrog šala, pak zima i novogodišnji praznici u mojoj glavi prave vrhunac sinestetskih osećaja. -Call it […]
Pogledaj →
Ne mogu da izbrišem iz sećanja tu sliku kako gazim u novim cipelama po suvom lišću i idem u školu. Prvi septembar je, hladno je i sivo. Cipele su udobne, uske, crne poluduboke na pertlanje sa crvenim detaljima i nisam baš sigurna da mi se sviđaju. Septembri su hladniji ili topliji, a svaki početak jeseni […]
Pogledaj →
Vodi Me Bilo Gde Ovaj post posvećen je svim onima koje mesto ne drži, kojima se prošire zenice, zatreperi osmeh na pomen reči putovanje, čije misli srećno odlutaju tamo negde bilo gde i koji istog trena upregnu taj neizdrž i odu baš tamo. Može napolju da sine sunce pa igra senki da ti zagolica bas […]
Pogledaj →