Vodi Me Bilo Gde

Ovaj post posvećen je svim onima koje mesto ne drži, kojima se prošire zenice, zatreperi osmeh na pomen reči putovanje, čije misli srećno odlutaju tamo negde bilo gde i koji istog trena upregnu taj neizdrž i odu baš tamo.Mia Manolo Creative Wedding
Može napolju da sine sunce pa igra senki da ti zagolica bas taj nerv, moze kiša ili sneg da te povuče u tu čaroliju da je negde sada baš cool , cosy i skroz kako treba, može neka muzika da te zamađija i podigne sa kreveta…jednostavno ako si od te fele sa neizdrž genom, onda si moj čovek skroz.
Taj osećaj kad dodje subota, probudš se u sunčano jutro, sedneš u kola i okreneš na levo put ravnice.
Smenjuju se zelene površine, plavo nebo i beli oblaci, nadvožnjaci i poneke kuće. Jezdiš. Čekas šta ćes novo na istom putu da vidiš, muzika svira, a ti ne skidaš osmeh sa lica.
Staćeš bilo gde. Eno baš tamo ima silaz do reke. Eno je roze crkva. Bas šljasti u odnosu na plavo nebo, a nekako je baš lepa. Hej pa ovde ima restoran riblje čorbe! Gle, skroz sredili centar ovog mesta, baš je lepo, nekako austrougarski po „pe es-u“ sve. Opet onaj put sa jednom asfaltiranom trakom; za trenutak se izbedačis na državu pa vidis gnezdo rode na drvetu i opet si u elementu.
Mesta, reke, savršeni pogledi, zaboravljene tvrđave, atmosfere i različiti pulsevi različitih mesta. Jutros spremljeni sendviči za ručak na nepoznatoj lokaciji u dane sa praznim dzepovima. Kafica pored labudova u dane sa punijimm džepovima. Ležanje na plaži za koju niko ne zna. Gledanje u nebo i tragove aviona uz zvuk izbacivanja šarana kojeg ama baš niko ne dira tu, u Dunavu. Merkanje kuća, vikendica, dvorišta. Maštanje da je naše. Eto baš ta, sa savršenim pogledom, gledaj kako je zapuštena, ne znaju ljudi sta imaju pa to ti je. Mi bismo to super sredili… Predasi, dugi pogledi u daljinu, osećaj regenerisanog duha.

Vraćanje u užurbani grad i mali stan. Čekanje sledećeg neizdža i opet putovanje, negde, bilo gde.
Makar hodanje po šuškavom lišću neke ulice kojom ranije nisi prošao. Najotkačenija fasada koju prvi put vidiš. Smenjivanje vile i kućice s baštom, onom pravom s paradajzom usred grada. Mogućnosti je bezbroj, svuda tu oko nas. A svi mi sa neizdrž genom umemo da vidimo ono skriveno, ono najlepše. Umemo da mu se obradujemo, umemo da se ozarimo, umemo da nas to nešto usreći.
Možda nemamo strpljenja za dugo sedenje u mestu, možda postanemo nervozni kada nas stopala zasvrbe za putevima, ali duboko verujem da nas baš taj gen čini boljim ljudima.
Ne pakujte ništa, samo krenimo, bilo gde!

S ljubavlju,

Vaša Mia


  • Autor teksta: Mirjana Manojlović
  • Fotografije : Lična arhiva
  • Obrada fotografija i grafički dizajn: Mrjana Manojlović
  • Disclaimer: Ovo nije sponzorisani post i sva mišljenja su kao i uvek samo moja lična čak i kada bi post bio sponzorisan.
  • Ukoliko koristite ovaj tekst ili njegove delove neophodno je potpisati autora i navesti izvor tj blog www.miamanolo.com

*Šerovanje je ljubav, šerujte i pinujte ukoliko vam se tekst svideo!*

    • Draga icbmother, hvala, nadam se da vam se svideo i tekst i da ste se prepoznali )). Fotke su sa raznih mesta, uglavnom Stari Slankamen, zatim Rajac i Braničevska šuma, a kafica je kod jedne super bake u Čačku. Evo stiglo sunce, gde ćemo da idemo? 🙂

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Možete koristiti i sledeće HTML tagove i atribute:

<a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>