(Posvećeno mojoj baki Milici)

Da, Sve čari imena Mirjana,
ili Za sve Mire i NeMire,
ili Sve Mirjane su žene zmajevi,
ili Svi nadimci imena Mirjana,
ili Nije svaka Mirjana – Mira,

naslovi se sami ređaju od sebe, ali ja bih nešto drugo da vam pričam.
Niko me nikada u mojoj mačvansko-crnogorskoj porodici nije zvao Mira. Nikad. Ređali su se tu razni radni nadimci kratkoga daha, kako se kad kome ćefne, ali Mira, nikad.

Nego da se vratimo mi na početak, tamo gde je sve počelo, logično, u porodilištu. Ako stavimo sa strane maminu legendu o tome kako je na sve načine pokušavala da me ne rodi na još uvek dan žalosti (4.maj) i uspela u tome i rodila me posle ponoći, (hvala joj), e ako to zanemarimo doćićemo do toga kako sam dobila baš to ime. tozovac, mirjana
Svako vreme nosi neka popularna imena, pa je u to vreme Mirjana, zamislite, bilo popularno ime. Tozovac je pevao čuvenu -Mirjanaaa- pesmu, u kraju je bilo par prelepih Mirjana, i sve to u maminoj glavi napravilo je jasan izbor. Čak se i mamina prababa zvala Mirjana, čisto da ne bude da je samo po modi.

Šta je tata uradio po tom pitanju? Ništa.
Drugo žensko dete u velikoj crnogorskoj familiji gde svi imaju samo sinove, nije izazivalo neke želje za biranjem imena. Dakle ime je samo saopšteno, i momentalno prihvaćeno.

Kako sam dobila fobiju od nadimka Mira?

Najlepše dane najranijeg detinjstva provodili smo u selu kod bake Milice, mamine mame. Pogađate, nikako nije volela nadimak Mica, iako su je, naravno, svi tako zvali. Elem, u prvoj kući do nas živela je, kako to u selima biva, rođaka, baba Mira, od milja zvana Babaja. Babaja se naravno nije zvala Mirjana nego Miroslava, što je stvarno (izvinite) gore i od imena Mirjana, i ona je ovako bila, jedna vesela, vredna, pričljiva, glasna, nasmejana žena.

Sa ove strane ograde, u baba Miličinom rejooonu se, pak, glasno pričanje, dovikivanje, ma uopšte i druženje sa svetom smatralo nekulturnim, pa su po dvorištu, rekla bih, kako se primičeš kapiji, rasli ti stepeni onoga što je nekulturno i što finoj deci ne priliči. Približiš li se kapiji bio bi prekoren da si kao one babe što sede po klupicama i „vode abrove“ i šta imaš ti da gledaš, a pomisliš li da izađeš i ne daj bože odeš u komšiluk, bio bi „prava Šorka“ ona dokona žena/baba što ide po šoru od kuće do kuće i nešto traži.

E baš takve babe, šorke, često su svraćale kod Babaje i sa kapije dovikivale, pogađate, čuvenim mačvanskim akcentom nešto što je zvučalo kao: „Mirooooou! „. Po ceo dan bi neko po prostranom komšijskom radničkom imanju vikao Miroooou, a ja, inače tiha i povučena bih se ježila i zgražavala nad tim nadimkom, iako je Babaja iz ove perspektive gledano bila totalno kul lik.

Deda me je zvao Miiiko, a dedin brat tepao „Miko sliko peruniko“ i toga se živo sećam i danas. To je bio sasvim fin nadimak, realno.

Možete zamisliti moj šok kada sam krenula u zabavište i školu gde su me apsolutno svi zvali Miiirooo! Šteta što sam bila previše stidljiva da predložim neki prikladniji nadimak i odmah zaustavim poluživotnu krizu identiteta. Zaista sam želela da se uklopim u drušvo i budem prihvaćena, a to je tada u mojoj glavi značilo i prihvatanje njihovog nadimka po difoltu. Žao mi je male mene! Avaj!

Svaki letnji raspust smo oduvek provodili u prelepoj Crnoj Gori. Tu bi nas dočekao oštri severnjački akcenat, sa onim njihovim MirjAna, JelEna, DragAna i ostalim akcentovanjem ženskih imena koji je meni zvučao kao da si me iznenada zveknuo u vrat, u standardnom crnogorskom stilu „Što ne nosiš roOolku?“. Eventualno bi mi tepali Mirga, Mikna, Mirgice, tek da se osetim onako domaće baš kao i obližnja krava. Zato su mi smislili nadimak Mikica, i on se nekako vremenom održao i kod svih sledećih CG naraštaja, srećom.
http://www.miamanolo.com/wp-content/uploads/2017/09/sever-crne-gore-192.jpg

Nazad u kući je nekako moje ime bilo jako inspirativno za nove i nove nadimke. Mami sam oduvek tako bila nežna i svilena pa me je zvala Svile, a u kombinaciji sa imenom –Mile-. Starija sestra se ludo zabavljala izmišljajući mi imena pa smo od Milka, Mirdžana, Džaki stigli i do Žana i Žaki verovali ili ne, dok me je tata redovno blamirao sa njegovim crnogorskim nadimcima Milka, Milunka, Milkača, Mirkača. Brat je očigledno imao pametnija posla. On je inače genije u porodici.

Leta ispred naše zgrade bila su predivna, kako samo deci mogu biti. Bilo je puno „zgradske dece“ pa smo se svaki dan zabavljali vijanjem biciklima svih vrsta i veličina, igranjem tenisa sa onom sunđerastom loptom, igranjem između dve vatre, a onda smo otkrili i fudbal na „livadici“ .
Livadica je bila ničija zemlja između naše zgrade i Doma zdravlja i bila je savršena za igranje fudbala u slobodnom stilu. Igrale su devojčice izmešane sa dečacima, mlađi i stariji, komšijska deca, prašina se svako popodne dizala kao i naša dovikivanja i smajanja naglas.

Pojma nisam imala da igram fudbal sa ovako dugim nogama, ali sam znala strašno brzo da trčim. Nije bilo neke specijalne koristi od toga, ali smo za potrebe dovikivanja i brzog dodavanja lopte svima skratili imena. Sestra i ja smo postale Jelka i Milka radi rime i zezanja, Bojana je postala Boja, a ostali su već imali kratke nadimke koji su im stajali.
Tako nekako se od Milka stvorilo Mirka, i ja sam konačno našla nadimak u kom se osećam kao ja. Bukvalno kao da mi je to pravo ime, baš ono iz Balaševićeve pesme, izvini Tozovče, tranzicija!

nisu sve mirjane mire

U tom tranzitu ka srednjoj školi ponovo sam počela da razmišljam o identitetu i da strahujem od nadimka Mira koji se činio kao nužno zlo. Pričala sam sa sestrom da mi dođe da se svima predstavim kao Mia i završim stvar. Promenim lepo ime. Kratko i jasno bez nadimaka. Dobar dan – ja Mia.

Opet ćorak. Novi grad, novi ljudi, nova anksioznost i stari nadimak. Opet Mira. Neko me pozove, ja se ne okrenem. A nikako da izustim neki nadimak, da prozborim makar i Žana, samo da nije Mira. Jok. Ništa. Mira. Zavidela jednoj Mirjani što je odmah rekla da je Minja. Ružan nadimak al ko te pita, ona bar zna, Minja i tačka. A ja….mira

A pokušala sam i da se srodim sa Mirom, majke mi. U indiji postoji ime Mira, pa je to bilo kul. Strancima je bilo najlakše reći da sam Mira da ne bi izgovorili ono strašno Mirdžeejn ili tako nešto. Bilo je cool i reći onu izreku ispod Mire i o tim đa’olima. Čak je bilo i nekih šund pesama o Mirama i plavom nebu u to vreme. Sve kul. Al ja jok. Ne umem da budem Mira pa to ti je.
Čak je nekima i lepo stajalo izgovaranje tog imena, skroz šmekerski, pa sam se i malo navikla, al nedovoljno.

Aleluja dođe i taj fakultet, ali ne i kraj ovog teksta, pristavite i drugu kafu, sad će vikend Mirooou!

Predstavih se ja kao Mirka i zamislite, svi odmah prihvatiše. I ja se osetih kao normalna osoba konačno. Neki prijatelji Englezi se dosetili da to liči na Meercat, pa me zezali. Sve kul, i to je lepše od Mira. Ostalo još ono Mia, da prevalim preko jezika, da je i to deo mog identiteta, pa prevalih preko bloga. I zamislite, opet ljudi prihvatiše, nikakav problem, nikakva bura. Ja srećna.

A porodica mi duhovita. Brat počeo da me zove Mile, zbog mame. Ajd nije to problem bio dok ne dobi sina. Sad sam teta-Mile. Mali siguran da se tako zovem, doziva me na ulici. Sestričina vadi stvar sa Miiko. Ćerki sam mama Mijana, e tu se malo rastopim.

Kažem vam, volim ja svoje ime, lepo je i moćno, ( i narandžaste boje ako imate sinesteziju kao ja) al nisu sve Mirjane Mire, i nemoj neko da nije rekao kako želi da ga zovu, kad ljudu već ne pitaju, jer pouzdano znam da nisu ni sve Jelene -Jece 😉

S ljubavlju,
Vaša Mia, ili Mirka, a nikako Mira.

Uzdravlje!
Nek počne taj vikend Mirooou!


  • Autor teksta: Mirjana Manojlović
  • Fotografije : Pixabay, Miloš Petrović, clipart
  • Obrada fotografija i grafički dizajn: Mrjana Manojlović
  • Disclaimer: Ovo nije sponzorisani post i sva mišljenja su kao i uvek samo moja lična čak i kada bi post bio sponzorisan.
  • Ukoliko koristite ovaj tekst ili njegove delove neophodno je potpisati autora i navesti izvor tj blog www.miamanolo.com

*Šerovanje je ljubav, podelite sa prijateljima i pinujte ukoliko vam se tekst svideo!*

  1. Genijalno!ahahaha!nisu sve Jelene- Jece … Jeste Mirjana narandzaste boje, a Mira je mi je nesto kao ofwhite bledunjavo…Mia jeste plavo zeleno da znas!Meni si Mirka i uvek me nasmejes 👏👏👏❤

  2. Genijalno!ahahaha!nisu sve Jelene- Jece … Jeste Mirjana narandzaste boje, a Mira je mi je nesto kao ofwhite bledunjavo…Mia jeste plavo zeleno da znas!Meni si Mirka i uvek me nasmejes 👏👏👏❤
    Cg

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Možete koristiti i sledeće HTML tagove i atribute:

<a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>