Moje dete od 10 i po meseci ima jednu reč koja joj služi za sve. Nije da ne zna druge reči, nije da ne zna ko je ko, nije da ne razume značenje, naprotiv. Ta sve zna. Međutim ta reč joj je nekako zapala za oko, da ne kažem jezik, ugnezdila se tu na uglu usana pa je sa sve smeškom i ozarenošću upotrebljava jedno milion puta dnevno. I sve bi to bilo divno i bajno da ta čudesna reč nije…TATA.tata-i-cerka

Počelo je to odmah po dolasku iz bolnice. Skakanje iz kreveta na svaki plač sa koncima i svežom ranom za mene je bila izvodljiva, ali teška misija. Ima za koga nije. Tata je potpuno preuzeo kontrolu i brigu. Naša beba mislim da nije ni plakala sve do pojave grčeva, a što bi, tu je Skoči-tata. Scene u kojima tata i pre najmanjeg šuma meškoljenja skače iz kreveta u sedeći položaj, hvata naočare i zuri u naše čedo postale su svakodnevica, pardon, svakonoćnica. (Samo mi koji nosimo naočare znamo koliko je iritantno pored svega tražiti naočare i čekati tih večnih tri sekunde da vidite svoje čedo u krevetcu, da li vas ono to gleda budno, ili vam se pričinjava. Jel to ćebe preko glavice ili je senka?  Paranoja, dobar drugar nesanice i loš drugar dioptrijskih očiju. ) Moja sestra koja je tu bila par dana u ispomoći se dobro isprestravljivala od scene -Skoči-tata zuri u bebu u gluvo doba-. Mislim da se još ranije u stomaku razvila posebna veza između njih dvoje, što dodirom što glasom, ali sada se ona posebno učvrstila. To malo stvorenje malo veće od podlaktice uspavljivalo se isključivo na tatinom ramenu. Tata je imao posebne „š š“ tehnike i za grčeve, a i tatin zagrljaj je tako udoban, mekan i topao da mu ni mama ne može odoleti a kamoli jedna mala čudesna beba. Tatina ćerka razume se.

Vreme je prolazilo, obaveze su se smenjivale, delile, uloge vratile na svoje, reklo bi se.

Obožavam da je uspavljujem pevanjem. Naštelujem glas i stil na najnežniji, najuljuljaniji, najmekši na svetu. Gotovo da mogu da osetim trenutak kada se moj glas pretopi u dugu zlatnu nit i pretoči našu sobu u sva opevana polja, likove, događaje, a njihove senke bezbrižno prelete preko njenog usnulog lica. „Najviše ćete ih voleti dok spavaju“ rekla je doktorka nama začuđenim budućim roditeljima na ultrazvuku. Dok gledam te zaspale ruke i noge znam na šta je mislila. Imam vremena da stanem i razmislim koliko ih volim. Nju, to naše malo čudo i našeg Skoči-tatu, našu malu porodicu.

Vodi me ona po kući da gledamo slike na zidovima. TAATA, kaže za ulje na platnu, TAATA za ikonu sv Nikole i Arhangela Mihaila, konačno i na naše slike iz detinjstva naiđe pa pogodi, jeste to je stvarno tata kad je bio mali. Smeje se, to joj je posebno zanimljivo, njen veliki tata tamo neka beba na zidu, ista ona naravno. TAATA je i omiljeni crtani film, TAATA je i pesma koju voli, sve je taata. Zašto bi se mučila da izgovara sve te različite dosadne reči kad ima jedna kratka, a tako lepa.

A kad se od nekud vratim ona me sačeka svojim širokim osmehom sa par zubića, raširi ruke i kaže mi, znate već… TAATA. Ja se pomalo setno nasmejem, zamislim kako bi bilo da je ta čudesna reč -maama- uzmem je, poljubim i kažem: „Jeste, ti si tatino sunce, volim te najviše na svetu!“


Vaša Mia

  1. I ja imam jednu „tatinu ćeru“, tata joj je zakon. Jedno vrijeme mi je bilo nekako krivo, osjećala sam se bezvrijednom ali vremenom shvatiš da dijete podjednako voli i jedno i drugo, samo ima faze kad je nekom više a nekom manje naklonjena.
    Meni je posebno slatko kad kaže: „A de je moja tataaaa“ 🙂

    • Da, sve sto tata kaze i uradi je strasno zanimljivo i smesno, ma ja kao lik iz pozadine gledam i uzivam, prelepa mi je ta njihova ljubav, znam da -jedna je majka- i da treba da uzivam dok mi ne probije usi sa -mama, mama, mama haha.

  2. Nemoj da si tužna. I moja su deca, davno, kao poslednju reč rekli mama. Kasnije, uvek je prvo bila mama, za sve. Čak i danas kad imaju svoju decu. Mnogo si lepo ti ovo napisala, nežno 😉

    • O hvala vam Olja puno za konentar! Samo povremeno setna sto cesce ne cujem to mama ali nikako tuzna, moja ljubav prema njoj i njemu samo raste i raste kao balon dok ih gledam i slusam! I sva se raznezim i raspilavim 🙂

  3. Obicno i budu prve reci taaataa ili babaaaa. I to ne zbog znacenja. A kad krene mamaaa, e onda ce to biti prioritet. Narocito kad krenes na minut do toaleta ili da se istusiras 🙂 I to ce biti toliko slatko, da ti nece biti problem sto ni danas nisi mogla sama u toalet.

    • Haha Aleksandra to je vec normalna stvar, to je moj mali mungos, gde god krenem uspravi se na kolena, digne ruke i onda sledi ono mhm mhm u prevodu -mama uzmi me, necu nista da propustim- 🙂 😀 !

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Možete koristiti i sledeće HTML tagove i atribute:

<a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>