Bilo je to nešto što odmah znaš, nešto o čemu se ne pregovara ne premišlja, ne odugovlači. Posle dubine njegovih očiju dubina mojih emocija se samo produbljivala više i više, a tako je bilo sa obe strane. Čovek koji me snagom volje i sposobnošću oduvao s nogu, spoj svega sto sam ikad poželela da moj muškarac ima, onaj koji može sve a nema čarobne moći, moj izbor, moj Betmen 🙂
Slučajno prolazeći pored crkve jednog letnjeg dana, naprasno smo rešili samo da vidimo kako to ide, šta treba da znamo ima li termina za iduću godinu. Izašli smo iznenađeni sopstvenim postupkom-zakazali smo venčanje za septembar, da da taj septembar za manje od 3 meseca!
Ubrzo smo se konsolidovali, zadovoljni zajedničkom odlukom i pretvorili se u radnu (parnu) mašinu. Sastanci, telefoniranja, pregovori, dogovori – trebalo je za kratko vreme organizovati malu ali savršenu zabavu po nasem ukusu. Bili smo neumorni.
U tom zaista napornom procesu treba pomenuti da smo oboje radili svoje poslove punom parom, a uveče se sastajali skoro svaki dan sa organizatorima, menadžerima, fotografima… a još mnogo kasnije uveče išli da slušamo bendove po klubovima… Sada kad se osvrnemo, shvatamo da smo zaista uživali u tom procesu jer su se svi naši napori i uložena energija isplatili i višestruko vratili tog najlepšeg dana.

Naše poverenje kao organizator venčanja osvojila je predivna Nina (tada uveliko trudna, a ko može da odoli blagoj i pozitivnoj energiji trudnice) koja nas je uverila da iskustvom i senzibilitetom neće biti promašaja kao i da sve možemo lepo i lako da se dogovorimo.

E sad da ne mislite da sve ide glatko i bajkoliko – ko podmazano, evo nekih stvari koje su nam se izdogađale usput.
Pošto sam veliki fan dekoracije i organizacije venčanja naravno da sam htela nešto drugačije i nesto složenije venčanje. Tokom sigurno 10 godina praćenja trendova u dekoraciji venčanja polako sam usmerila svoje kriterijume ka nečemu prirodnom, rustičnom, romantičnom. A otkad sam videla (na slikama da se razumemo) polja lavande, lavanda je postala moj prvi izbor za cveće i sve što uz nju ide-tkane čipkice, papirne teksture, pisana slova, mirisi i ukusu koji se sa njom slažu. Ali ne lezi vraže-bio je septembar, a od lavande ni traga, sušna godina odnela je i moj san o lavandi u par dana. Ok, uvek sam spremna na plan B idemo dalje 🙂
Kao pandam lavandi i njenoj divnoj boji dosla je bujna hortenzija, pa ko može da odoli hortenziji hajde kažite? Menjamo plan, pravimo aranžmane sa hortenzijom, grančicama i čipkom, jedan problem rešen.
Najkrupniji deo planiranja -ceremonija venčanja na ostrvu Lido – na plaži. Mnogi planeri su se uplašili od te naše ideje, a Nina je odmah iznela svoje razne ideje i logistička rešenja. Oduševljeno prihvatamo, organizujemo prevoz čamcima, uveliko maštamo kad legnemo u krevet i jedva cekamo taj dan sa trunčicom zebnje čisto zbog odgovornosti prema gostima koju osećamo.
Posle Lida zabava bi trebala da se nastavi na obližnjem splavu/brodu sa prelepom baštom, bazenom, divnom binom. Zamišljamo sunce, leto, cveće u bazenu, sigurni smo da će bend koji smo odabrali napraviti dobru -house/pop-atmosferu, a za veče na scenu stupaju provereno dobri tamburaši – ipak nešto za sve generacije za dobar kraj! A zabava ne bi bila potpuna bez nekog efekta, odlučujemo se za puštanje lanterna, znate onih divnih papirnih belih sa svećicom, zamišljam večernje nebo puno lanterna i slatko padam u san.

Malo ženskih stvari:
Venčanicu biram danima i pitam se -čekaj zašto neće onaj osećaj -Yes to the wedding dress- pa suze, pa čuda, pa cela pratnja plače i grli se, neće, jenostavno nigde venčanice koja mi oduzima dah, koja mi stoji kao salivena, koja ispunjava sve moje pinterest snove :-). Naravno u startu odbacujem ideju da uopšte probam venčanice koje su iznad mog cenovnog i zdravorazumskog ranga -poučena iskustvom iz sličnih emisija). Da li da pomenem da mi je pratnja sestra koja ne podnosi venčanice i venčanja i koja se ipak venčala, ali u crnoj haljini?
Napokon nalazim jednu u kojoj se osećam kao da je moja, volim svoj odraz u ogledalu, volim kroj, jednostavno sve odgovara, pa čak i duzina-problem svake visoke devojke)). U salonu mi kažu- konačno prava devojka za tu venčanicu. Sestra odmah ima par primedbi koje me naravno kolebaju ali ne odustajem od svog osećaja-to je ta haljina i tačka. Čipkani bolero samo upotpunjuje moju zamišljenu sliku.

Frizura je isprobana, šminka je proverena i isprobana, tašnica pozajmljena od kume, minđuše su odabrane-zelene, moje omiljene boje – da daju malo kontrasta celoj toj“belini“, preslatka haljina broj dva kupljena i to slučajno kako to biva, sandale kupljene u Grčkoj na rasprodaji za 10 evra-najbolja investicija).

On:
Na moje iznenađenje vrlo umešno bira odela i sve mu savršeno stoji, a ja kao neka „mladoženjina majka“ plačem raznežena na svaki njegov izlazak iz kabine-jao ovo ti je predivno, jao ovo je savršeno! (totalni kontrast od mog biranja venčanice). Ali gospodin zna sta traži i neće da pristane ni na šta manje od toga. Konačno nalazi krem odelo koje na vešalici ne izgleda ni blizu dobro kao na njemu. To je to, odmah biramo kravatu, želimo da zajedno izgledamo dobro, nežno, prefinjeno, romantično. Ninina koleginica nam u skladu s tim pravi cvetove za mladozenju i kumove. Mi smo u svemu tim pa želimo da tako izgledamo i na venčanju )).miamanolo bride in mirror, white flower bride hair accessory

Sve je spremno, dolazi taj dan, budimo se, a napolju… ne sviće. Nebo je potpuno sivo, povremeno pada kiša i hladno je skoro kao u zimu. Trčimo da kupim cipele – kakve god samo da su udobne, ćao ćao sandale iz Grčke i venčanje na plaži… Ne previše ozlojeđenja dogovaram sa Ninom plan B, (izgleda da me to prati od početka-uvek imajte plan B!) u našem slučaju to je izmenjeni plan baš u slučaju kiše jer smo hteli venčanje na otvorenom.
Venčanje na ostvu otpada, ceremonija se seli na baštu splava, svi gosti, njih 60 mora da stane u manji zatvoren prostor jer je napolju prehladno, zbogom cveće u bazenu niko te neće videti, bend mora da svira na improvizovanoj bini medju gostima, naš fotoshooting se seli na Gardoš umesto na plažu.
Da li mislite da nas je to ikako omelo da se dobro provedemo i budemo presrećni? O ne. Koja zima? Poziram u letnjoj venčanici na jedva 15ak stepeni, ja- ona zimogrožljiva, večito smrznuta devojka, i ne osećam ni z od zime, čak mi je i vruće. Komplet šminka sa sve najbitnijim sjajem za usne ostala negde u sestrinoj torbi – kasno je da oplakujem suva usta :-). Imamo fantasticnog fotografa koji tačno zna šta želimo, čak i moj dragi pozira bez problema i prezadovoljni smo onim što vidimo na fotoaparatu )).

Vraćamo se na splav, stižemo preko crvenog tepiha (hranim sujetu)) gosti nas pozdravljaju, svi su raspoređeni dosta zbijeno što me malčice zabrinjava, ali imam utisak da to uveliko potpomaže prijatnu opuštenu atmosferu. Bend svira našu pesmu „Unthinkable“ od Alicia Keys i mi plešemo ono malo koreografije što smo smislili i više iz čistih emocija koje tada gore u nama. Žurka se odmah potom nastavlja, sitna kiša prestaje, svi đuskaju a hajlajt cele žurke je baka moga dragog (ona autohtona sa sve maramom) koja igra sve u 16 uz Prodidži – verovali ili ne. Naš bend, sada već naši prijatelji, prave vrhunsku atmosferu, a ja im se na nagovor prijatelja pridružujem. Te slike će mi zauvek ostati u sećanju i iznova i iznova izazivati nalet adrenalina i emocija.
Sledi čin građanskog venčanja ispred predivnih „rajskih vrata“ i sa Lidom u pozadini. U isto vreme osećamo se kao glumci na sopstvenoj predstavi (zbog sve te publike i aplauza)) i kao odgovorni domaćini jedne proslave, ali i kao glavni akteri odlične žurke. Provodimo se fantastično, ne stajemo sa igranjem do kasnih večernjih sati kada atomi snage i adrenalina polako popuštaju.
Na torti su naravno figure Betmena i Cat Girl mlade – delo mog druga i umetnika, odlično iznenađenje propraćeno sa puno smeha.

Oh, jesam li pomenula lanterne? Pa ovako…Pošto je ceo dan u znaku plana B, dobijamo raznobojne, a ne bele lanterne jer ih u tom trenutku jednostavno nije bilo… i nikako ne uspevamo da upalimo ni jedan. Par ljudi pokušava uporno da upali, svi se skupljaju, očekuju spektakl, ljudi moji to uopšte nije ni brzo ni jednostavno! Nakon 15 min palimo čitav -jedan- i on leti tamo negde prema Pančevu, dobacujemo da će zapaliti Lido iz osvete, izgleda super, ali nema šanse da ću da palim ostatak gomile. Vraćamo se sa terase bez željenog efekta ali sa anegdotom u džepu ))).
Tamburaši predivno zaokružuju kraj ove nase žurke i polako završavamo naš najlepši dan.
Prva misao posle svadbe nam je da želimo opet i opet da pravimo ovakve žurke 🙂 Ali sledeći put plažo-nećeš nam pobeći ))!
dress-shoes-wedding-miamanolobuket-mlada-vencanje-miamaolomiamanolo rustic weddingwedding-dress-back-miamanolomiamanolo weddingmiamanolo rustic wedding photography couplemiamanolo church weddingjust married miamanolo weddingmiamanolo decoration table centerpiece hydrangea first-dance-miamanolo-weddingdsc_0887baka-na-svadbibride dancing miamanolo weddingdsc_1042bride-singing-miamanolo-weddingdsc_0959dsc_0955


Prolazi druga godina od tog divnog dana, sve je samo jos bolje od tad, a treću godinu očekujemo u proširenom sastavu, čekajuci taj novi najlepši dan -rođenje našeg prvog deteta.

 

S ljubavlju,

Vasa Mia

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Možete koristiti i sledeće HTML tagove i atribute:

<a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>