Sve smo mi žene različite. Kada dobijemo bebu jednoj će to biti kao da je desetoro odgajila, jedna će imati napade panike, jedna reći da sve može sama i odbiti svaku pomoć, a druga kukati što pomoć nema. Nekima će se majka useliti na dva meseca, a neke nemaju mamu/svekrvu/sestru/slobodnu drugaricu. Zato ću ovaj „pravilnik ponašanja sa porodiljama“ pisati iz ličnog ugla, a nadam se da će jedan dobar deo mama da se složi sa mnom. Naravno svaku reč -mama- bih mogla da zamenim sa -roditelji- to vam je jasno. Tekst je namenjen svim drugaricama/rodbini bez dece koji razmišljaju slično kao što sam ja nekad, a stvari su u realnosti malko drugačije.

7 stvari koje treba da znate kada vasa drugarica dobije bebuNovopečene mame su, ako se trudnoća zove drugo stanje, onda nešto kao „druga bića“. Neizvesnost, hormoni, emocije, strahovi, odgovornost, brige, sve to čini da smo mnooogo senzibilnije i skoro pa potpuno druge osobe. Zato će vas tokom ovog perioda najbolje razumeti druge mame koje su kroz to već prošle i imaju onu nedostižnu mamsku i strogo čuvanu mudrost. Zašto je to tako? Zašto ja nisam sve ovo znala dok nisam dobila bebu, a išla u posetu drugaricama sa bebom? Možda mi je neko po nešto i rekao ali valjda „sit gladnom ne veruje“…

Sad drugarice/rodbino draga (bez roditeljskog iskustva) dobro slušajte sve na jednom mestu:

1. PItajte vašu „novopečenu mamu“ kako je.
Ne morate baš svaki dan, ali na prste jedne ruke mogu da prebrojim koliko me je drugarica, rođenih rođaka pitalo kako sam i da li mi nešto treba u trudnoći, a o posle porođaja da ne pričam. Pritom se ne radi o sujeti već zaista o potrebi da osetite da niste same. Niko ne očekuje da -ne znam šta- sad učinite, ali je pažnja u ovim trenutcima tako potrebna. Svaki završen dan(noć) za novopečenog roditelja je podvig. 

2. Pitajte KADA mami odgovara da dođete u posetu.
Tek rođene bebe često spavaju, često jedu, a to otprilike znači mnogo plakanja, mnogo uspavljivanja na ruke, mnogo nervoze i mnogo umora. I pogodite šta- to ne prestaje sutra, ne ne, tako je svaki dan tokom par meseci, zavisi od bebe do bebe.

Strašno me je nerviralo kad su me tokom prvog meseca pitali: „A kada legne da spava, oko 8 jel?“ Znači ne legne u 8 da spava-tačka. Beba jede na 3 sata u međuvremenu se ili igra ili spava. To znači da nema perioda kad legne i spava npr 6 sati nonstop. (Blago onim roditeljima sa bebama koje odmah spavaju celu noć, da, ima i takvih srećnika, mada mi se to čini malko čudno jer kažem, uglavnom jedu na 3 sata.)

Iz ovog proizilazi hronično neispavan umoran roditelj koji otprilike oko 21, 22h pada od umora na dva sata pa idemo jovo nanovo, plač, mleko, uspavljivanje, plač, spavanje -o, vidi vidi već prošlo 3 sata dok ste sve ovo obavili-ništa od spavanja.

Dakle ne idite u kasne posete mamama sa tek rođenim bebama, da, tu spada period od 19h pa nadalje. Ne ostajte predugo sem ako ne pomažete. Teško da će mama imati snage da vas ugošćava i brblja sa vama 3 sata. Čujte se, pitajte kad je beba živahna, raspoložena, kad je ne muče zubići (nas su mučili od 2. meseca), grčevi, obično je to neki period pre podne i do popodneva.

3. Donesite mami ručak ili bilo šta za pojesti.
Mnoge mame ne stignu ili „zaborave“ da jedu. Pored bebe, nespavanja, rane (epiziotomije ili carskog reza) i ostalih poteškoća, kuvanje dođe kao privilegija onih što ne znaju da cene slobodno vreme 🙂 . Zato iznenadite svoju drugaricu/rođaku/komšinicu kuvanim ručkom ili bar nekom užinom. Ovo će biti najbolji i najpraktičniji poklon za mamu!

4. Odmenite mamu (ukoliko to dozvoljava), čim uđete, operite ruke i uzmite dete u naručje.
Dok sam bila mlada i bez obaveza (haha) posete bebama su izgledale ovako: nakon što sam samo o poklonu mislila, donosim isti lepo uvijen, vidim bebu, kažem jao kako je slatka, sednem, čekam kafu, pitam osnovne stvari, kasnije pitam jel smem da držim bebu, uzmem, slikamo se, uplašim se da će mi ispasti, vratim je mami, još malo posedim i odem. Kako pogrešno…

7 stvari koje treba da znate kada vasa drugarica dobije bebuBože sad kad bih vratila vreme, išla bih kod sestre/drugarice sa novorođenom bebom svaki dan da joj pomažem na sve načine! Koliko sam samo slobodnog vremena i „svežih mišića“ imala tada! Kasnije je zaista sve lakše ali prva tri meseca mislim da je pomoć jako dobro došla- i na sat vremena, a kamoli na duže.

Bebe su osetljive, zvuči banalno ali operite ruke čim uđete, bili ste u prevozu, nebitno, ruke su nam svima prljave, a tek rođena beba praktično nema imunitet. Jel treba sad da kažem da ne dolazite prehlađeni? To sigurno znate.

5. Poklon za bebu; Pitajte roditelje (ili nekoga ko ima malu decu) šta im zaista treba. Ne dozvolite da zbog poklona ne odete u posetu.
Mnogi neće obići porodilju jako dugo samo zbog nemogućnosti da kupe poklon za bebu.
Greška. Bebi su potrebni mleko i pelene, eventulno zvečka/glodalica, bodić i to je to. Nisu joj potrebni kule i gradovi, fensi haljinice/odelca koja nikad neće obući, luckaste markirane nehodajuće cipelice itd. Bolje dođite sa glodalicom od 180 dinara ili bajkom od 99 dinara, nego posle x meseci sa tonom neupotrebljivih stvari koje su, gle čuda, bebi još i male. Još bolje, samo dođite, pokažite da vam je stalo.

Tek odkad imam bebu, vidim šta znači vreme i kako brzo prolazi (ovo će se pretvoriti u novi blog)). Kada nemaš dete, nedelju dana ti ne znači ništa, a roditelju(bebi) nedelju dana čini ogromnu razliku između puzanja i prohodavanja, novog zuba, gugutanja i prve prave reči… Da li onda da vam objašnjavam koliko je dugo npr 7 meseci? Posetite mamu i bebu.

6. Poštujte ono što vam mame kažu/skrenu pažnju.
Koliko puta ste čuli ovo: neko dođe, a vi taman uspavali bebu, osoba x glasno priča, vi joj mrtvi umorni kažete da priča tiše – samo što ste uspavali bebu, stan je mali sve se čuje,- a osoba -x- odgovara: „Aaaaa nek se navikava na buku odmaleeenaa!“ i nastavi da se smeje i šali glasno dok vama oko igra. Ili još ekstremniji primer, isti scenario osoba -y- kaže: „Jaoo pa probudi je da je vidim i da se igramo!“ Skamenjena faca. A o savetima zašto beba plače i šta treba sad baš da uradite da prestane da i ne pričam.

7 stvari koje treba da znate kada vasa drugarica dobije bebuMolim vas, poštujte način na koji neko gaji bebu. Bebe su različite, jedna spava uz muziku, druga u tišini, nečija voli da se nosi ovako, druga onako, treća se plaši ljudi sa bradom, četvrta se smeje na zvuk poljupca…. Pitajte roditelje šta njihova beba voli šta ne, prilagodite se na tih sat dva, nemojte ništa raditi na silu jer ste čuli da generalno bebe vole to i to. Ovo je čak izraženije kod drugih roditelja jer onda krene ono:
-ja sam ovako moje dete uspavljivala-
-ok, naše neće tako da zaspi-
-ma hoće, videćeš, tako sam i komšinicinu malu-
…neutešan plač, mama uzima uznemirenu bebu.

7. Razmislite pre nego što postavite pitanje.
Zar ne mislite da je pitanje -da li dojiš- ili da li beba sisa- malo lično i neodmereno, a kod nas opšte prihvaćeno umesto -Dobar dan- mami sa novorođenom bebom. U periodu kada mleko još uvek kreće ili uopšte ne kreće i ko zna kakve sve probleme prolazite (da sam svakom na ulici ko me to pitao objašnjavala šta me je sve snašlo još kući ne bih došla), najemotivnije i najgore što možete da pitate je-da li dojiš?
Vaši najbliži su sigurno već upoznati sa situacijom na dnevnoj bazi pa vam neće postavljati svakakva pitanja ali sa ostalima je problem.
Šta uopšte odgovoriti nekome ko vas to pita? Pošto kod mene -da- ili -ne- nikad nisu bili dovoljni odgovori, ovo pitanje mi i danas izaziva buru besa i na kraju tugu pa opet bes. Ljudi su jako skloni osuđivanju ili savetovanju čak i kad o temi ništa ne znaju.
Evo primera kako se NE ponašati:
Drugarica na fejsu:
-Cao kako si, jel dojiš?
-Ne.
-Zaštooo?????
-(moj nervni slom).
Dakle zamenite osetljiva pitanja sa -Kako beba jede?-, (misleći na količinu, ješnost itd, -Jel mirna?-, -Jel spava lepo?- itd. Mama će pored prostog -super/slabo jede-  ako želi reći i scenario koji stoji iza toga, ako ne želi, opet dobro, vi pitali – ona odgovorila. Tačka.

Ah primera je puno, a ja sam navela one koji su meni „boli oko“.
Drage mame volela bih da se nadovežete u komentarima sa stvarima koje su vas nervirale ili mogle biti drugačije, tu su i poneki običaji kao npr stavljanje novca pod jastuk za koje se iskreno nadam da su izumrli do sad i još puno toga…

Bilo kako bilo, ako u vašem okruženju imate mamu sa novorođenom bebom koju još niste posetili i sada znate sve ove savete – put pod noge, znate šta vam je kad/kako činiti!


Objavljeno i nanajbolja_mama_na_svetu_logo_jesen


Vaša Mia

autor: Mirjana Manojlović
fotografija: via Pinterest, Getty Images.

  1. Jaoooj, pravo u centar. Kao da si mi citala misli, od prve do poslednje tacke. Valjda se sve novopecene majke slicno osecaju 🙂 Moja beba ima vec 10,5 meseci, a ono odmenjivanje mi jos fali. I kad mi neko dodje, i kad sa njom negde idem, opet imam osecaj kao da je i tada stalno u mojim rukama. A jedna je od beba koje bas vole da idu kod drugih i koja se ne buni kad je uzmu.

    • Uh Aleksandra sad mi je lakše, znaš ono, zapitam se nekad da li sam jedina, ali očigledno nisam-preostaje nam samo da šerujemo do besvesti ovakve stvari pa da proširimo svest o tome da treba pomoći na vrlo jednostavne načine novopečenim mamama i sad bih ti ja tu kucala još ali me žile od ruku strašno peku – sve ti je jasno 🙂 🙂

  2. Možda će ti se učiniti malo grubim moj komentar, ali…preživećeš. I bićeš srećna, ponosna i radosna posebno ako si, a najviše iz ovog teksta vidim da i jesi, bila u situaciji u se i usvoje kljuse. Zapažanja su ti vrlo korisna, a o nekima se može i razmeniti mišljenje :)Ipak, ovaj tekst je vrlo koristan mladim, novopečenim mamama.

    • Draga Olja, bas nista grubo ne zapazam, potpuno ste u u pravu, na kraju dana uvek ostane to -u se i u svoje kljuse, (pri cemu mislim na oba roditelja – ne samo na mamu), pomoc, ako je ima, uskoci i iskoci, a mi jedino na sebe mozemo sto posto da se oslonimo. Posto sam pisala iz svog ugla, svesna sam da se neke mame nece sloziti ili imaju drugacije iskustvo i bas ta iskustva cekam pa da diskutujemo! NIsta bez dobre diskusije 😉 !

  3. Odlicni saveti. Mene je uvek nerviralo ulazenje u kucu u cipelama i pipanje bebe neopranim rukama. Od silnog ponavljanja, padalo mi je na pamet da okacim na ulazna vrata nekoliko recenica tog tipa :).

    • Jao gazenje u cipelamaaa agrrr to sam zaboravila. Kod mene je do skoro visilo na vratima -beba spava ne zvoniti- i palilo je, haha a mislim da bi i tvoje obavestenje bilo delotvorno!

  4. 🙂 taj najteži period prvih par meseci opisala si savršeno… nasmejalo me je i rastužilo. Ni ja nisam ranije znala kako da se postavim sa novim mamama. A sada samo srce kaže. Dobar tekst a posebno za znatiželjne osobe koje nisu mame ili za one koje su davno iskusile taj prvi period pa su zaboravili…
    U mom slučaju morala sam da iznova i iznova objašnjavam u vezi pranja ruku i postavljanja gomilu nepotrebnih iscrpljujućih pitanja nekim mojim najbližima..a da ne pričam o ubeđivanju da ne radim neke stvari kako treba. Nekim ljudima jednostavno nije bitno da čuju i ispoštuju potrebe majke. Dok su drugi tako brižni i osećajni, puno pripomognu a da ništa veliko ni ne pitaju. A onda se baš osećaš dobro u svojoj koži. Verovatno instiktivno koriste baš ova tvoja „pravila lepog ponašanja“ 🙂

    Obaveštenje na vratima mi nikad nije palo na pamet eeeeee da mi je ranije bilo da pročitam ovaj tekst! 😛

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Možete koristiti i sledeće HTML tagove i atribute:

<a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>