Izlet na reku Drinu

 

Konačno smo u maju mogli posetiti moje roditelje. Bio je to savršen trenutak za porodični vikend-izlet, a ispostaviće se i avanturu na Drini.
Kada pomenemo Drinu, neko pomisli na Sunčanu reku i Ljuboviju, neko na Bajinu Baštu, a neko na Bosnu. Međutim ne. Na samo 120 km od Beograda (sat i po) nalazi se Mačvanski Prnjavor, veliko selo na pola puta između Šapca i Loznice (prepoznaćete ga kao jedino mesto na tom putu koje ima semafore) i jedino je mesto u Šabačkoj opštini koje izlazi na reku Drinu. Šabac je čuven po reci Savi pa nekako Šapčani slabo znaju da im opština izlazi na dve reke.

macvanski-prnjavor-planina-CerMacvanski Prnjavor centar

Baš pored obale nepredvidive i brze Drine nalaze se prnjavorska vikend naselja i netaknuta priroda. U jednom od njih nalazi se i naša porodična vikendica koju održava tata, slikar i nastavnik likovnog u penziji. A da, i strastveni pecaroš.
Iz centra Prnjavora putujete 7 km do obale Drine, a usput ćete videti divne kuće, pa veeelike divne njive a onda ćete malo voziti dobrim makadamom i vuola ugledaćete Drinu, ili čuti njen šum. Put će vas navesti do kraja, novoizgrađenog nasipa koji sada čuva toliko puta odronjene njive i placeve i odatle se pruža prelep pogled na ovu zelenu lepoticu. Odmah prekoputa biće vam Bosna i bosanski pecaroš. Zdravo komšija!

 

Primetićete da se baš ništa sem ptica i huka reke ne čuje. To je zato što ovo vikend naselje namerno nema struju i zahteva malo avanturističkog duha i prave ljubitelje prirode. Mrak ovde razbija samo svetlucanje svitaca, mesečina i fenjeri. Spava se kao na planini, ustaje u još nesvanulu zoru da se ide na pecanje. Sa dozvolom naravno.

Nego gde se denula ona avantura sa početka priče?

A lako se zapričati o Drini… dakle nakon što smo raspalili roštilj, ipak slavimo majsku slobodu kretanja, otkrili neke nepoznate životinjske vrste u dvorištu (skulpture) obrali trešnju (nikad slađu) i divili se mirisu ruža i božurova, oprali sudove na česmi, rešili smo da idemo u šetnju po nasipu i jednu vožnju čamcem.


Preventivno sam uzela dozu inhalatora jer ipak smo u prirodi sa puno polena (tvrdim da mi nije trebala) kad su mi u šetnji krenule neke aritmije. Kiki je htela da sakuplja kamenčiće svih oblika, sunce je lepo peklo, a ja sam rešila da uvalim svoju torbu sa svim telefonima i potrebštinama mužu, da malo uhvatim daha. Vodič -deda Boško, gorštačke prirode, nije bio oduševljen ovim našim razvlačenjem. Konačno nastavismo dalje do čamca. Pri ovom vodostaju nije bilo lako baš sići i ući u čamac, a pogotovu nama koji smo malo otupeli od betona u gradu.
Pri pogledu na lagani čamac pomislila sam da ne znam baš kako ćemo ući, a pogotovu muž koji bi se mogao nazvati teškom kategorijom, ali samo u ovom slučaju! Deda nas raspoređuje i odlučuje da prvo ulazi Miloš, kratko mu objašnjava kako. Ja držim Kiki da mi ne sklizne niz blato. Miloš kreće da zakorači u čamac, čamac se odgurne i pobegne i sada on u nekoj špagi se hvata za mog tatu, tata za granu, međutim Miloš shvata da će povući i tatu, pušta ga i pada u vodu. Ja odmah kapiram da će svakako upasti, da voda tu nije duboka, da nije opasno, i da nema potrebe da dalje gledam već da moram da izvedem dete na sigurno koje sad već uplašeno plače. Odjednom shvatam da je moja tašna i dalje na Milošu i u njoj telefoni, kjučevi od kola itd. Izvodim Kiki na čistinu gde joj zadajem da nađe lepe kamenčiće i ona se smiruje i zabavlja. Dolazi mokar Miloš i tu nastaje ova slika:

Drina-izlet-avantura

Inače toliko nam je bilo lepo taj dan da skoro ništa nisam fotografisala. Kompletno mokar muž shvata da smo prevideli prvi postulat o odlasku u prirodu a to je -ponesi komplet presvlaku- što i nije neki problem u odnosu na mokre telefone i ključeve. Legenda kaže da je prvi postulat zapravo – ne nosi telefon na čamac- no nećemo o tome sad. Deda Boško naravno rešava situaciju svojom raznom presvlakom i prevozom do vikendice svojim kolima, ima čak i pirinač za sušenje telefona, a Kiki za to vreme pronalazi i ljubimca- puža naravno.

Odlazimo u stan u Prnjavor, da se osvežimo i presvučemo i umesto da se vratimo za Beograd (podvijenog repa haha) Miloš odlučuje da je konačno vreme da malo obiđemo gradove u okolini i da je baš dobro što se sve ovako izdešavalo. Meni se oči uvek zacakle na pomen „hajdemo negde u obilazak“. Odlučismo se ipak za Šabac, jer nam je bio potreban i neki tržni centar kako bi kupio svakako potrebne (suve) letnje patike. U mokrim patikama krećemo u avanturu zvanu, subota veče u Šapcu, rodnom mi gradu.
O šopingu ne bih trošila reči ali zato Šabac zaslužuje puno njih. Mislim da je ovo bio prvi put za Kiki da ide u Šabac iako smo kroz njega prošli x puta kolima. Uzbuđeno navodim muža poznatim ulicama, smaram sa „ovo je Muzička, a ovo moja Gimnazija, a ovde smo pili kafu…“ i parkiramo se blizu trga. Grad je topao, veče miriše na mladost, slobodu, sreću. Grad je pun mladih koji šetaju, uglavnom odlaze na Stari grad. Kiki je oduševljena trgom i fontanom kroz koju može da se trči. Miloš nije oduševljen sa „još vode“ :). Kažem im, vodim vas u Sunce na sladoled. Kiki želi na dečije igralište pored. Ubrzo shvatam da čuvena poslastičarnica Sunce kod hotela Sloboda više nije Sunce već neki lep kafić. Nalazimo mesto i jedemo najlepši kolač sa jagodama koji sam ikad u kafićima/poslastičarnicama pojela. Apsolutno sve je potaman i mnogo smo srećni kako je lud i lep dan bio. Tata šalje poruke da vidi gde smo. Obećavam Milošu da ga sledeći put vodim na Stari grad na Savi.

Kada bismo ostajali duže, posetili bismo obavezno manastir Čokešina, manastir Petkovica, Prnjavorsku školu, Crkvu i kosturnicu o kojoj može poduže da se priča. Možda bismo skoknuli do Loznice, do Tršića, a možda i do etno sela Stanišići, preko puta u Bijeljini. Mogli bismo i na  poznati bazen prirodno tople vode u Bogatić, a ni Zasavica nam ne bi bila daleko. Cer bismo ili gledali sa terase ili posetili. Ima Mačva štošta lepo da ponudi, a svi vi koji je poznajete i imate konkretne predloge za posetu i smeštaj pišite ih u komentarima! Čujem da se gradi jedan etno kompleks baš u našem vikend naselju!

 

S ljubavlju

Vaša Mia


-Autor teksta Mirjana Manojlović

-Preuzimanje teksta moguće uz saglasnost autora i navođenje izvora- bloga www.MiaManolo.com

Fotografije: privatna arhiva- zabranjeno kopiranje i zloupotreba

-Kontakt: mirjanadesign@gmail.com

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Možete koristiti i sledeće HTML tagove i atribute:

<a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>